Re?nik genocidnih nedoumica

Ispis
Cilj ovog re?nika je da to saetije i preglednije pomogne u teko?ama i dilemama koje se javljaju pri svakodnevnom izraavanju & zatakavanju. Sastavljen je na osnovu postoje?e norme i predloga, naredbi i uredbi iznetih u stru?noj lingvisti?koj & eskapisti?koj literaturi

Preuzeto sa www.e-novine.com
, pie: Tomislav Markovi?

GENOCID. Koristi se u konstrukcijama kao to su "Nad srpskim narodom je izvren genocid" ili "Srbi su rtve genocida". U ostalim slu?ajevima upotrebljava se isklju?ivo u formi negacije ("U Srebrenici nije bilo genocida"; "Srbi nisu genetski predisponirani da izvre genocid"; "Srbi su tokom svoje istorije vodili samo odbrambene ratove i ne mogu da po?ine genocid"). Sintaksi?ka pravila su jasna i stroga, ali pravedna: kada u re?enici imamo genocid, Srbi mogu da budu samo objekat koji trpi radnju, a nikako subjekat koji je vri. Gramati?ki je neispravno re?i "Srpske snage su po?inile genocid nad Bonjacima u Srebrenici", a jo neispravnije to napisati u Deklaraciji o Srebrenici. Srpski jezik poznaje samo slede?i oblik: "Zlo?in izvren nad bonja?kim stanovnitvom u Srebrenici jula 1995. godine, na na?in utvr?en presudom Me?unarodnog suda pravde". Mada nisu neispravni ni brojni izrazi koji su se odoma?ili u kolokvijalnom govoru: "obi?an ratni zlo?in", "zlo?in?i?", "incident", "omaklo nam se", "nije bilo ba toliko rtava", "u ratu se gine", "?emu teke re?i", "ta je bilo, bilo je", "nemojmo preterivati", "ne budite zlopamtila", "a Bratunac?", " a ta ste tek vi nama radili", "ovo vam je za ono", "zlo?in?i?em ?u te, zlo?in?i?em ?e me". Gramati?kim pravilima je strogo zabranjeno, pod pretnjom krivi?ne odgovornosti, pominjati detalje: ulj na kaiprstu Draena Erdemovi?a koji je isko?io od celodnevnog povla?enja oroza; kratki dokumentarac u reiji korpiona o streljanju estorice Bonjaka u kojem vo?a filmofila Slobodan Medi? pita sedamnaestogodinjaka: "Jesi li prcao u ivotu?" De?ak odgovara: "Ne",  a sineasta Medi? poentira: "E, nikad i ne?e"; bagere koji prekopavaju masovnu grobnicu i premetaju posmrtne ostatke na druge lokacije; Nuru Alispahi? koja je videla smrt svog sina na televiziji, u pomenutom dokumentarcu  Granice naeg jezika su granice nae stvarnosti, ono ?ega nema u jeziku jednostavno ne postoji. A najbolji dokaz da u Srebrenici nije bilo genocida jeste to to se ovaj o?igledno izmiljeni doga?aj nigde ne pominje u delima srpskih knjievnih velikana.

GENOCIDNA TVOREVINA. Rairena ali sasvim pogrena i potpuno izdajni?ka transkripcija drevnog srpskog izraza Republika Srpska (entitet u Bosni i Hercegovini, sveta srpska zemlja u dijaspori). Budu?i da genocida nije bilo, onda ne moe da bude ni genocidne tvorevine, logika srpskog jezika je neumoljiva kao nepla?eni ubica. Tako?e su nepravilni nazivi Republika umska ili umski Rajh, jer asociraju na partizansku pesmu "Po umama i gorama", a srpski jezik se dovoljno napatio pod poluvekovnim lingvisti?kim terorom komunista, pa ga ne treba na to podse?ati i oivljavati mu?ne traume. Dosta je i to to je u toj tamnici re?i i naroda morao da ivi u protivprirodnom bludu, u prisilnoj simbiozi, kao bolja polovina kentaurskog ?udovita poznatog pod ozloglaenim imenom srpsko-hrvatski jezik.



HUMANO PRESELJENJE. Akademski izraz koji treba koristiti umesto sintagme "etni?ko ?i?enje". Potonja varijanta nije u duhu srpskog jezika (za razliku od ?etni?kog ?i?enja, pod kojim se podrazumeva jutarnja toaleta pripadnika kraljevske vojske u otadbini & materini), to je utvr?eno jo po?etkom devedesetih godina na spiritisti?koj seansi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, na Odeljenju za jezik i knjievnost, pod patronatom Milje Vujanovi? Regulus, eksperta za lingvisti?ke regule. Prizvani duh srpskog jezika javio se okupljenim akademicima i kroz verni?ko-otpadni?ka usta Dobrice ?osi?a objavio otkrovenje o humanom preseljenju. Tom paranormalnom prilikom, prebiraju?i po glasnim icama Oca nacije & SMB naracije, uz povremene distorzije i smetnje na vezama, duh je obznanio urbi, orbi et morbi da postoji nekoliko vrsta humanog preseljenja: na onaj svet, pod zemlju, u koncentracioni logor, u dim, u prah i pepeo. Vano je samo da sve bude humano, bar na idejnom i jezi?kom planu, da se srpski humanisti i humanitaci, osetljivi na krv, ne bi potresali i ostatke zaklane savesti nepotrebno pretresali. To izusti, pa Gedu napusti.

LOGOR.
Ozna?ava mesto za logorovanje i u druge svrhe se ne sme koristiti. Poznata je stara gramati?ka kletva: "Ko uz imenicu logor pridev koncentracioni stavio, jezik mu se za nepce zalepio ili ga bar zubalom pregrizao" (navedeno u udbeniku "Rat za srpski jezik, nepismenost i srpske zemlje" naeg vode?eg lingviste & ariviste tule Be?kovi?a-Nogoa). Odoma?io se i engleski izraz kamp (ozna?ava isklju?ivo mesto za kampovanje, svaka zloupotreba je kanjiva po Deklaraciji o pomirenju ozna?itelja i ozna?enog), mada je re? logor ?e?e u upotrebi. Prvi put se javila u remek nedelu "Logorski vijenac", zborniku popevki, pripevki, zapevki, jauka i leleka sa logoravanja (potragu & istragu izvrio, sakupio, istolkovao i pe?atao bloodika Ratanasije atrovi? Rabo). Procvat doivela u prvoj polovini devedesetih godina XX veka, irom Bosne i Hercegovine, u poetskoj radionici Radovana Karadi?a, pesnika sklonog eksperimentima sa ivim mesom i sli?nim knjievnim postupcima.

PORICANJE. Ne postoji. Ne koristi se. Nikad ?uo. Ne zna se ta zna?i. Imenica bez prezimena, krajnje sumnjivog porekla. Tu?ica nad tu?icama. Re?-besku?nica. Uba?eni element. Otkud ova re? uopte u ovom re?niku? U mojoj glavi sa sedam brava? ta radi lingvisti?ka policija i za ta je pla?amo?